Sta javnozdravstvene agencije kazu o Zika virusu u trudnoci, kako testiranje funkcionise i koji koraci u putovanju i prevenciji stite roditelje i bebe.
Zašto je Zika najvažnija tokom trudnoće
Virus Zike prenose uglavnom komarci roda Aedes, pre svega Aedes aegypti, koji ujedaju tokom dana, prema Evropskom centru za prevenciju i kontrolu bolesti. Svetska zdravstvena organizacija navodi da infekcija tokom trudnoće izaziva mikrocefaliju i druge kongenitalne malformacije, koje se zajedno nazivaju kongenitalni Zika sindrom. One mogu obuhvatiti kontrakture udova, visok tonus mišića, anomalije oka i gubitak sluha. SZO procenjuje da 5 do 15 procenata novorođenčadi čije su majke zaražene u trudnoći pokazuje komplikacije povezane sa Zikom. Malformacije mogu nastati i posle simptomatske i posle asimptomatske infekcije majke, pa to što se neko oseća dobro ne isključuje štetu. Infekcija u trudnoći povezana je i sa gubitkom ploda, mrtvorođenjem i prevremenim porođajem, zbog čega javnozdravstvene agencije Ziku tretiraju kao ozbiljnu prenatalnu brigu, a ne kao blagu bolest sa osipom.
Kako se Zika širi i ko je u riziku
Komarci roda Aedes prenose Ziku i ujedaju tokom dana, pa je dnevna zaštita važna. Virus se prenosi i seksualnim kontaktom, a Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti izveštava o seksualnom prenosu putem semene tečnosti, u jednom slučaju čak pet do šest nedelja nakon što su se muškarčevi simptomi pojavili. Može doći do prenosa sa majke na dete, najverovatnije preko posteljice ili tokom porođaja. Panamerička zdravstvena organizacija navodi da oko jedan od četiri zaražena razvije simptome, obično blage i koji traju dva do sedam dana. Oko 80 procenata infekcija je asimptomatsko, prema ECDC-u. To znači da mnogi putnici nikada ne saznaju da su bili zaraženi, a virus ipak može da utiče na trudnoću. Rizik stoga zavisi od izloženosti i vremena, a ne od toga da li se neko osećao loše.
Simptomi i granice samodijagnoze
Kada se simptomi pojave, obično su blagi i traju oko dva do sedam dana: osip, blaga groznica, bolovi u zglobovima i mišićima, konjunktivitis, glavobolja i bol u donjem delu leđa. NHS navodi visoku temperaturu, crvene i bolne oči i svrabljiv osip među uobičajenim znacima, i napominje da većina ljudi ima malo ili nimalo simptoma. Period inkubacije je tri do dvanaest dana prema ECDC, a tri do četrnaest dana prema PAHO. Ovi simptomi se preklapaju i nisu specifični, pa ne možete dijagnostikovati Zika na osnovu toga kako se osećate. Denga i drugi flavivirusi izazivaju sličnu bolest, a antitela u testovima mogu unakrsno reagovati među njima, zato je laboratorijska potvrda važna. Svako ko ima simptome nakon putovanja u područje sa poznatim prenošenjem treba da potraži medicinski savet, a ne da nagađa.
Testiranje: koji uzorci i tajming pokazuju
Dijagnoza zahteva laboratorijsku potvrdu, putem RT-PCR ili IgM testiranja antitela, prema WHO. Tajming menja to koji je test koristan. ECDC navodi da se virusna RNK obično može detektovati u krvi i pljuvački tokom prva tri do pet dana nakon pojave simptoma, ponekad do sedam ili osam dana, a u nekoliko slučajeva iz urina do dve do tri nedelje nakon pojave. Serološko testiranje na Zika-specifična IgM antitela može se raditi od petog dana. PAHO napominje da je PCR koristan u prvih tri do pet dana, a serologija samo posle pet dana. Pozitivni rezultati antitela moraju se razlikovati od unakrsno reaktivnih flavivirusa kao što je denga. Ako ste trudni i putovali ste u područje sa rizikom od Zike, babica ili akušer mogu zakazati analize krvi i ultrazvučne preglede radi provere rasta i razvoja bebe.
Saveti za putovanje tokom trudnoće i planiranja
Zdravstvene institucije koriste različite formulacije, ali imaju sličan stav. ECDC savetuje da trudnice i žene koje planiraju trudnoću, a nameravaju da putuju u područja sa širokim prenošenjem, odlože neobavezna putovanja, a da se one koje putuju u područja sa sporadičnim prenošenjem konsultuju sa lekarom ili putnom klinikom. NHS savetuje da se razmotri izbegavanje putovanja u zemlju sa rizikom od zika virusa tokom trudnoće ili kada se trudnoća planira u skorije vreme. PAHO i WHO ne preporučuju opšta ograničenja putovanja, ali savetuju trudnicama da ne putuju u područja sa aktuelnim izbijanjima. Ovo su mere predostrožnosti, a ne dokaz da svako putovanje šteti. Ako je putovanje neizbežno, planirajte ga u skladu sa smernicama i razgovarajte sa kliničarom pre polaska, naročito ako je trudnoća potvrđena ili moguća.
Bezbedniji seks, putnici po povratku i periodi testiranja
Seksualni prenos znači da povratak iz rizičnog područja može biti važan čak i bez uboda komarca u inostranstvu. Prema WHO, putnici koji se vraćaju iz područja sa prenošenjem treba da praktikuju bezbedniji seks ili da se uzdrže tri meseca za muškarce i dva meseca za žene. NHS navodi iste rokove od tri meseca i dva meseca i kaže da ako je žena već trudna, kondome treba koristiti tokom i posle posete i do kraja trudnoće. Ako je trudnoća moguća, koristite kondome u području gde je zika prisutna. WHO savetuje trudnicama da praktikuju bezbedniji seks, uključujući pravilnu i doslednu upotrebu kondoma, ili da se uzdrže tokom cele trudnoće. Zatražite hitan pregled kod izabranog lekara ili pozovite NHS 111 nakon nedavnog putovanja ako se pojave simptomi, ako je bilo koji partner trudan ili ako neko od njih ostane u drugom stanju u roku od tri meseca od povratka.
Prevencija, lečenje i kada potražiti pomoć
Za Zika virus ne postoji poseban lek ni vakcina. Prema WHO, lečenje je odmor, tečnost i ublažavanje simptoma. Prevencija se zasniva na izbegavanju uboda i smanjenju razmnožavanja komaraca. PAHO savetuje uklanjanje stajaće vode iz posuda, pokrivanje kože, korišćenje repelenta i upotrebu dnevnih mreža. WHO navodi repelente sa DEET, IR3535 ili ikaridinom, uz pokrivenu odeću i mreže protiv komaraca, kao zaštitu od uboda za trudnice u područjima prenosa. Fizičke barijere deluju samo ako su neoštećene i pravilno korišćene. Retko, Zika izaziva Guillain-Barreov sindrom; utrnulost, trnci ili slabost mišića zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. Trudnice koje žive u područjima prenosa ili koje dobiju simptome treba da potraže medicinsku pomoć radi testiranja, savetovanja i nege. WHO navodi da trudnice koje žive u područjima prenosa ili koje dobiju simptome treba da potraže medicinsku pomoć radi testiranja, savetovanja i nege, uključujući izbegavanje uboda i korišćenje repelenta.
Sources
Овај чланак пружа опште информације, а не медицински савет. За сопствено здравље обратите се лекару или фармацеуту.