Komarci koji nose bakteriju Volbahija smanjili su dengu u velikom ispitivanju u Indoneziji. Svetska zdravstvena organizacija još finalizuje svoju globalnu preporuku, koja se očekuje krajem 2027.
Šta je Wolbachia i zašto je važna
Wolbachia je bakterija koja prirodno živi u mnogim insektima, uključujući i neke komarce. Svetska zdravstvena organizacija je opisuje kao prirodno prisutnu unutarćelijsku bakteriju koja se može uneti u populacije komaraca iz roda Aedes. Cilj je da se smanji sposobnost tih komaraca da prenose virusne infekcije poput virusa denga groznice. Taj pristup se naziva zamena populacije. Istraživači uzgajaju i puštaju komarce koji nose Wolbachia, a oni se pare sa divljim komarcima. Bakterija se zatim prenosi na kasnije generacije, pa je vremenom preuzme i lokalna populacija komaraca. Kada se jednom ustali, ta populacija manje efikasno prenosi viruse denga groznice, čikungunje i zika virusa. To je važno jer je denga groznica ozbiljna bolest i jer postojeće mere kontrole, poput prskanja insekticidima i uklanjanja stajaće vode, često teško uspevaju da drže broj komaraca pod kontrolom.
Aedes aegypti: komarac koji stoji iza urbane denga groznice
Komarac u središtu ovog rada je Aedes aegypti. Razmnožava se u malim posudama sa vodom blizu kuća, ujeda danju i uspeva u gustim gradovima i naseljima. Zbog tih navika denga groznicu je teško kontrolisati samo standardnim merama. Svetska zdravstvena organizacija navodi da Wolbachia može da smanji sposobnost vrste Aedes aegypti da prenosi virus denga groznice i srodne viruse. Zato se istraživači usredsređuju na zamenu lokalne populacije, a ne na ubijanje svakog komarca. Bakterija koja se sama širi parenjem donosi trajnu promenu, a ne ponovljeni hemijski tretman. To se uklapa i u jednostavnu poruku prevencije: manje kompetentnih komaraca znači manje inficiranih ujeda, dok su kućne mere poput pokrivanja posuda s vodom i uklanjanja predmeta u kojima se zadržava voda i dalje važne.
Jogjakartansko ispitivanje i njegov dizajn
Najjači dokazi dolaze iz ispitivanja u Jogjakarti u Indoneziji. Utarini, Indriani, Ahmad i AWED studijska grupa objavili su rezultate u New England Journal of Medicine 2021. godine. Dizajn je bio klaster randomizovano ispitivanje u 24 geografska klastera u gradu Jogjakarti. Dvanaest klastera primilo je naseljavanje Aedes aegypti zaraženih wMel sojem, a dvanaest je služilo kao netretirana kontrola. Istraživači su pregledali 8.144 osobe. U primarnu analizu uključili su 6.306 učesnika uzrasta od 3 do 45 godina koji su imali akutnu nediferenciranu groznicu koja je trajala jedan do četiri dana. Od njih, 2.905 bili su u intervencionoj grupi, a 3.401 u kontrolnoj grupi. Randomizacija po klasterima poredi čitava naselja, a ne pojedince, što odgovara intervenciji koja se širi kroz populaciju komaraca.
Šta su pokazali rezultati iz Jogjakarte
Virološki potvrđena denga javila se kod 67 od 2.905 osoba, odnosno 2,3 odsto, u grupi tretiranoj wMel sojem. U netretiranoj grupi javila se kod 318 od 3.401 osobe, odnosno 9,4 odsto. To daje zaštitnu efikasnost od 77,1 odsto, sa intervalom pouzdanosti od 95 odsto, od 65,3 do 84,9. Hospitalizacija se javila kod 13 od 2.905 osoba, odnosno 0,4 odsto, naspram 102 od 3.401 osobe, odnosno 3 odsto. To je zaštitna efikasnost od 86,2 odsto, sa intervalom pouzdanosti od 66,2 do 94,3. Mesečna medijana prevalencije wMel soja na nivou klastera bila je 95,8 odsto, interkvartilni raspon od 91,5 do 97,8 odsto, tokom 27 meseci kliničkog nadzora. Autori zaključuju da je introdukcija wMel soja smanjila simptomatsku dengu i dovela do manje hospitalizacija zbog denge.
Kako je SZO prvo procenila ovaj pristup
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je u septembru 2020. da je trogodišnje ispitivanje u Indoneziji dalo obećavajuće rezultate. U svojoj vesti navela je da su slučajevi denga groznice značajno smanjeni u oblastima u kojima su pušteni komarci koji nose bakteriju Volbahija u poređenju sa netretiranim oblastima. Ta vest nije objavila procentualna smanjenja, koja pripadaju izveštaju u recenziranom časopisu. Navela je da će rezultati biti upućeni Savetodavnoj grupi SZO za kontrolu vektora u decembru radi formalne procene uticaja strategije. Te 2020. ta savetodavna grupa pregledala je dokaze iz terenskih ispitivanja o zameni populacije sprovedenih u više zemalja. Zaključila je da je intervencija pokazala epidemiološki uticaj. To je bio rani značajan korak: grupa stručnjaka prihvatila je da metoda može da utiče na bolest, a ne samo na biologiju komaraca.
Terensko puštanje u nekoliko zemalja
Puštanja nisu bila ograničena na jednu zemlju. Reportaža Svetske zdravstvene organizacije iz 2016. opisala je rad u Australiji, Indoneziji i Vijetnamu. Takođe je opisala puštanja u Jurujubi u Niteroju u Brazilu, nakon početnog projekta blizu međunarodnog aerodroma u Rio de Žaneiru 2014. U to vreme članak nije izvestio o konkretnim podacima o ishodu i prikazao je metodu kao obećavajuću, a ne sveobuhvatnu. Ažuriranje SZO iz 2026. beleži da nekoliko zemalja i partnera već primenjuje ili procenjuje ove pristupe. Baza dokaza se proširila, sa rezultatima iz širokog spektra vrsta studija i sve većeg broja okruženja za primenu. To šire iskustvo je važno jer metoda koja funkcioniše u jednom gradu ipak mora da bude pripremljena, praćena i održavana na drugim mestima.
Gde globalne smernice sada stoje
Ažuriranje Svetske zdravstvene organizacije od 11. juna 2026. prikazuje trenutno stanje. U toku je nova sistematska revizija koja obuhvata sadašnje dokaze. Očekuje se da će se Grupa za izradu smernica za integrisanu kontrolu vektora sastati u prvom kvartalu 2027, a objavljivanje preporuka predviđeno je za kraj 2027. SZO odvojeno izrađuje operativni priručnik koji treba da usmeri pripremu i sprovođenje intervencije u zemljama, prema potrebi. Završetak tog priručnika zavisi od ishoda rada Grupe za izradu smernica. Do tada, čitaoci treba da ispuštanje Wolbachia bakterija smatraju metodom javnog zdravlja zasnovanom na dokazima koja i dalje prolazi kroz zvanične globalne smernice. Nijedno pojedinačno ispuštanje ne štiti domaćinstvo samo po sebi. Fizičke barijere i suzbijanje komaraca i dalje su deo slike, a svaki podatak ovde potiče iz citiranog izveštaja o ispitivanju.
Sources
- Svetska zdravstvena organizacija: ažuriranje SZO o proceni zamene populacije komaraca bakterijom Volbahija za kontrolu bolesti koje prenose komarci roda Aedes
- Svetska zdravstvena organizacija: mogu li sitne bakterije da pomognu u zaustavljanju širenja bolesti?
- Svetska zdravstvena organizacija: kontrola denge: trogodišnje ispitivanje u Indoneziji daje obećavajuće rezultate
- New England Journal of Medicine: Efikasnost primene komaraca zaraženih bakterijom Wolbachia u kontroli denga groznice