Jednostavan vodič kroz malariju: kako parazit dospeva do ljudi, koji su rani simptomi važni, ko je izložen teškom riziku i koje mere prevencije preporučuju javnozdravstvene organizacije.
Šta je malarija
Malarija je bolest koja može da ugrozi život, a na ljude je prenose neke vrste komaraca i najčešća je u tropskim zemljama. Svetska zdravstvena organizacija navodi da infekciju izaziva parazit i da se ne prenosi sa osobe na osobu. Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti objašnjavaju da parazit inficira određenu vrstu komarca i da većina ljudi dobije malariju od uboda inficiranog komarca. Drugim rečima, inficirani komarac ujede osobu i parazit uđe u krv. Tela javnog zdravlja opisuju malariju kao bolest koja se može sprečiti i izlečiti, ali samo ako se brzo prepozna i leči. NHS dodaje da se malarija ne javlja u Ujedinjenom Kraljevstvu, pa su slučajevi tamo povezani s putovanjima.
Kako se širi i gde se javlja
Malarija se širi ubodima komaraca, a ne dodirom, kašljem ili intimnim kontaktom. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti jasno navode da ljudi ne prenose malariju na druge ljude, kao što je slučaj sa prehladom ili gripom, i da se ne prenosi seksualnim putem. Healthdirect Australia objašnjava da je bolest česta u delovima Afrike, Azije, Centralne i Južne Amerike, na Pacifiku i u istočnoj Evropi. NHS navodi tropske regione, uključujući velike delove Afrike i Azije, Centralnu i Južnu Ameriku, Dominikansku Republiku i Haiti, delove Bliskog istoka i neka pacifička ostrva. Dva izvora pružaju koristan dokaz da kontrola može da deluje tokom vremena. Healthdirect navodi da je Australija sertifikovana kao zemlja bez malarije 1981. SZO opisuje dve ključne intervencije za kontrolu vektora: mreže tretirane insekticidom i prskanje unutrašnjih površina.
Rani simptomi na koje treba obratiti pažnju
Rana malarija može ličiti na mnoge druge bolesti, pa je vreme pojave simptoma važno. Svetska zdravstvena organizacija navodi da su najčešći rani simptomi groznica, glavobolja i drhtavica, koji obično počinju u roku od 10 do 15 dana od ujeda zaraženog komarca. CDC opisuje rane simptome koji mogu uključivati groznicu i bolest sličnu gripu, drhtavicu, glavobolju, bolove u mišićima, umor, mučninu, povraćanje ili dijareju. NHS pominje visoku temperaturu, osećaj vrućine, hladnoće ili drhtanja, znojenje, glavobolje i osećaj zbunjenosti, koji se obično javljaju između 7 i 18 dana nakon ujeda. Healthdirect Australia izveštava da ljudi obično počnu da se osećaju loše oko 10 do 15 dana nakon infekcije i da simptomi mogu biti blagi, posebno kod nekoga ko je već imao malariju.
Teška bolest i ko je najugroženiji
Malarija može postati smrtonosna ako se ne dijagnostikuje i ne leči brzo. CDC navodi da teški simptomi mogu uključivati otkazivanje bubrega, napade, mentalnu zbunjenost i komu, te da pokretanje lečenja što je pre moguće često može sprečiti tešku bolest i smrt. Rizik nije podjednak za sve. Svetska zdravstvena organizacija navodi da su dojenčad, deca mlađa od 5 godina, trudnice i devojčice, putnici i osobe sa HIV-om ili AIDS-om u većem riziku od teške infekcije. NHS savetuje da svako sa simptomima malarije koji je putovao u zemlju u kojoj ima malarije tokom poslednjih 12 meseci zatraži hitan termin kod izabranog lekara ili potraži pomoć službe NHS 111. Taj savet se odnosi na brzinu, a ne na paniku.
Prevencija pre putovanja
Prevencija počinje mnogo pre polaska. Healthdirect Australia savetuje posetu lekaru ili putničkoj klinici 4 do 6 nedelja pre putovanja. Svetska zdravstvena organizacija navodi da infekciju izaziva parazit i da se malarija može sprečiti izbegavanjem ujeda komaraca i lekovima. Healthdirect navodi ista dva glavna načina da se smanji rizik od oboljevanja: uzimanje antimalaričnih lekova i sprečavanje ujeda komaraca. SZO imenuje mreže tretirane insekticidom i prskanje unutrašnjih površina kao dve ključne mere kontrole prenosilaca. Lekovi i izbegavanje ujeda najbolje deluju zajedno, a pravi izbor zavisi od odredišta i zdravstvenog stanja. Lekar može objasniti koja opcija odgovara vašem putovanju. Nijedan korak sam po sebi ne uklanja sav rizik, zato planirajte rano i postavljajte pitanja. CDC takođe navodi da većina ljudi dobije malariju od ujeda zaraženog komarca, pa sprečavanje ujeda i lekovi deluju na isti put ulaska, a ne na dva odvojena problema.
Smanjenje ujeda kod kuće i u inostranstvu
Fizičke barijere su važne kada su pravilno odabrane, ispravne i pravilno korišćene. SZO podržava mreže tretirane insekticidom kao ključnu meru, a takve mreže štite spavače tokom sati kada su komarci koji prenose malariju najaktivniji. Prskanje unutrašnjih površina je druga ključna mera koju navodi SZO, a primenjuju ga obučeni timovi na unutrašnje površine. Pošto se malarija ne prenosi sa osobe na osobu, cilj je prekinuti sam ujed, a ne izolovati bolesnog rođaka. Sertifikacija Australije kao zemlje bez malarije, koju navodi Healthdirect Australia, pokazuje da dugotrajni, dobro vođeni programi mogu vremenom ukloniti bolest iz jednog regiona. CDC objašnjava da je malarija ozbiljna bolest koju izaziva parazit koji inficira određenu vrstu komaraca, i da većina ljudi dobije malariju od ujeda zaraženog komarca, zbog čega smanjenje ujeda ostaje ključna mera javnog zdravlja uz lekove.
Šta učiniti ako se pojave simptomi
Groznica posle putovanja razlog je za delanje, a ne za čekanje. NHS savetuje ljude sa simptomima malarije koji su bili u zemlji gde je malarija prisutna tokom poslednjih 12 meseci da hitno zakažu pregled kod lekara opšte prakse ili potraže pomoć NHS 111. CDC navodi da malarija može biti smrtonosna ako se ne dijagnostikuje i ne leči brzo, i da rano lečenje često može da spreči tešku bolest i smrt. SZO napominje da je bolest preventabilna i izlečiva. Recite gde ste putovali i kada. Ne pretpostavljajte da je groznica prehlada, posebno kod deteta mlađeg od 5 godina, trudnice ili osobe sa HIV-om ili AIDS-om, grupa koje SZO navodi kao grupe sa većim rizikom od teške infekcije. Brza procena je najsigurniji put.
Sources
Овај чланак пружа опште информације, а не медицински савет. За сопствено здравље обратите се лекару или фармацеуту.