Dve invazivne vrste komaraca, Aedes japonicus i Aedes koreicus, šire se Evropom od 2000. godine. Saznajte gde žive, kako ujedaju i šta pokazuju dokazi o javnom zdravlju.
Dva tiha dolaska koja retko dospevaju u naslove
Najveca paznja javnosti usmerena je na tigrastog komarca. Dva bliska srodnika sire se tiho: Aedes japonicus, azijski grmni komarac, i Aedes koreicus, korejski grmni komarac. Obe vrste razmnozavaju se u posudama, imaju crno bele sare i obe su osvojile prostor u Evropi od 2000. godine. Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti opisuje vrstu Aedes japonicus kao endemsku za Koreju, Japan, Tajvan, juznu Kinu i Rusiju. Stigla je u Normandiju na severu Francuske 2000. godine. Aedes koreicus je endemska vrsta u Japanu, severoistocnoj Kini, Republici Koreji i delovima Rusije. Pojavila se u Belgiji 2008. godine. Nijedna vrsta ne dominira vestima, ali je svaka promenila mapu komaraca u nekoliko zemalja u jednoj generaciji.
Zasto ovi komarci tako lako putuju
Obe vrste polazu jaja koja podnose zamrzavanje i susenje. Jaja prezivljavaju zimu u stanju mirovanja koje se zove dijpauza i izlaze kada se uslovi poboljsaju. Ova osobina omogucava insektima da prezive umerene zime i putuju na velike razdaljine unutar zarazenih kontejnera. Larve vrste Aedes japonicus razvijaju se u kamenim bazenima, gumama, pojalicama za ptice, kartonskim kutijama za mleko, kantama i supljikama drveca. Leti preferira kamene bazene i hladniju zasencenu vodu. Aedes koreicus se razmnozava u bastenskim barama, buradima za vodu, supljikama drveca i pukotinama u kamenu. Odrasli se pojavljuju od maja do oktobra, sa letnjim vrhuncem. ECDC navodi da Aedes koreicus dobro podnosi hladnocu i moze da prezivi zime u severnoj Evropi, kao sto su pokazale larve prikupljene u rano prolece. Holandska populacija ostala je unutar Lelistada, a jugoistocna grupa prostirala se preko Austrije, Slovenije, Italije, Hrvatske i Madjarske, dodaje se u pregledu.
Kako se Aedes japonicus proširio po kontinentu
Koban, Kampen, Scheuch i saradnici pregledali su stanje u Evropi u časopisu Parasites and Vectors 2019. godine, sedamnaest godina posle prvog otkrića. Do kraja 2017. vrsta se ustalila u deset zemalja i širila se u većini njih. Otkrivena je u Francuskoj 2000, Belgiji 2002, Švajcarskoj i Nemačkoj 2008, Austriji i Sloveniji 2011, Mađarskoj i Holandiji 2012, Italiji i Hrvatskoj od 2013, a u Lihtenštajnu 2015. Posle spajanja populacija i iskorenjivanja u Belgiji, opstale su četiri populacije. Najveća se protezala od zapadne Nemačke do Francuske, Švajcarske, Austrije i Lihtenštajna. Jedna je bila ograničena na Lelistad u Holandiji. Populaciona genetika ukazuje na najmanje dva odvojena unosa od 2000. Odrasle jedinke žive od maja do oktobra, ujedaju ljude i životinje danju i noću, a zimu preživljavaju kao jaja otporna na hladnoću.
Kako se Aedes koreicus proširio od Belgije ka istoku
ECDC beleži prvi nalaz vrste Aedes koreicus u Evropi, u Belgiji 2008. Jedinke su se pojavile na području od šest kvadratnih kilometara, koncentrisanom u industrijskoj zoni. Italija ga je prijavila 2011. tokom nadzora nad vrstom Aedes albopictus, u provinciji Belluno u Venetu. U to vreme činilo se da se vrsta ne širi sa belgijskog lokaliteta. Ganassi, De Cristofaro, Di Criscio i saradnici pregledali su dokaze u časopisu Frontiers in Microbiology 2022. Do 2021. proširila se unutar Italije na Veneto, Trentino Alto Adige, Friuli Venezia Giulia, Lombardiju i Liguriju. Pregled dokumentuje i ustaljivanje u Nemačkoj, Mađarskoj, Švajcarskoj blizu italijanske granice, Sloveniji, evropskoj Rusiji, Austriji, na Krimu i u Holandiji, gde je prvi put nađena 2021.
Šta laboratorijski dokazi govore o bolesti
Laboratorijske studije pokazuju da obe vrste mogu da prenose patogene. Aedes japonicus je kompetentan za virus Zapadnog Nila, virus japanskog encefalitisa, virus La Kros, virus encefalitisa Sent Luis, virus istočnog konjskog encefalitisa, čikungunju, dengu i virus groznice Rift Valley. Takođe je nekoliko puta u Sjedinjenim Državama bio pozitivan na virus Zapadnog Nila. Za vrstu Aedes koreicus dokazano je eksperimentalno prenošenje Dirofilaria immitis na pse. Prenošenje čikungunje zavisi od temperature, sa stopom infekcije od 68,2 odsto na oko 27 stepeni Celzijusa, ali samo 17,6 odsto na oko 24 stepena. Kompetentnost za Zika virus je niska, 4,7 odsto. Na tim temperaturama u tim ispitivanjima nije otkriveno prenošenje virusa Zapadnog Nila. Pregled napominje da u tim laboratorijskim ispitivanjima nije otkriveno prenošenje virusa Zapadnog Nila ni na jednoj od te dve temperature.
Prenošenje na terenu je i dalje retko ili nedokazano
Laboratorijska kompetentnost nije isto što i širenje bolesti. Koban i saradnici napominju da nema potvrđenih izveštaja o prenošenju patogena od strane vrste Aedes japonicus na terenu. U delovima Rusije sumnja se da Aedes koreicus prenosi virus japanskog encefalitisa na terenu, ali ECDC to opisuje kao sumnju, a ne kao potvrđenu ulogu. Ganassi i saradnici zaključuju da se umešanost vrste Aedes koreicus u širenje patogena ne može isključiti sa apsolutnom sigurnošću. Ta pažljiva formulacija je važna. Ovi komarci su razlog za praćenje, a ne za uzbunu. U vreme ECDC-ovog informativnog lista u Belgiji ili Italiji nije prijavljena uznemiravajuća najezda komaraca koji ujedaju, a za vrstu Aedes koreicus nije postojalo posebno uputstvo za suzbijanje. Larve vrste Aedes koreicus sakupljene su u rano proleće u severnoj Evropi, što podupire dokaze da ta vrsta tamo preživljava hladne zime.
Kako izgleda praćenje i šta stanari mogu da urade
Koban i saradnici su pregledali metode praćenja: istraživanja larvi u posudama za vodu na grobljima i u baštama, hvatanje odraslih jedinki, postavljanje klopki za jaja i programe građanske nauke kao što je nemački Mueckenatlas. Njihov zaključak bio je jasan. Iskorenjivanje vrste Aedes japonicus više ne izgleda izvodljivo, pa praćenje treba da se nastavi. Za stanare je praktična pouka jednostavna. Prospite stajaću vodu iz kanti, guma, pojilica za ptice i buradi za vodu. Imajte na umu baštenske bare i pukotine u kamenu. Fizičke barijere deluju kada su pravilno odabrane, neoštećene i pravilno korišćene. Analiza krvnog obroka vrste Aedes japonicus pokazala je da 52 odsto obroka potiče od belorepog jelena, a 36 odsto od ljudi, pa ta vrsta ujeda i ljude i divlje životinje. Prijavite neuobičajeno ujedanje lokalnim programima praćenja.
Sources
- Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti: Aedes japonicus, činjenice za stručnjake
- Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti: Aedes koreicus, činjenice za stručnjake
- Parasites and Vectors: Azijski komarac Aedes japonicus japonicus (Diptera: Culicidae) u Evropi, 17 godina nakon prvog otkrića, s fokusom na metode praćenja
- Frontiers in Microbiology: Nova invazivna vrsta komarca Aedes koreicus kao vektor bolesti u Evropi, sa fokusom na italijanski region: sta znamo iz naucne literature