Mađarska je sada evropsko čvorište virusa Zapadnog Nila, 111 autohtonih slučajeva u 2024. to je i potvrdilo

Autor: Mosticare Redakcija, 29. jun 2026.

Mađarska je u 2024. godini prijavila 113 ljudskih slučajeva virusa Zapadnog Nila. Sto jedanaest njih stečeno je unutar zemlje. Devedeset dva procenta bili su neuroinvazivni. Sedam celih devet procenata bilo je smrtno. Svaki sekvencirani soj bio je linija 2. A jedna genomska studija, objavljena ovog proleća, sada je mapirala zemlju kao trajno transmisijsko čvorište evropskog VN, sa dva virusna koridora koji iz nje izlaze, jedan zapadno duž Dunava i jedan jugoistočno ka Balkanu.

To je institucionalna slika sa kojom evropsko javno zdravlje sada mora da planira.

Šta je Mađarska zaista uradila u 2024.

Brojevi potiču iz opsežne genomske i epidemiološke studije Ane Nagy i njenih kolega iz Nacionalnog centra za javno zdravlje u Budimpešti, objavljene u aprilu 2026. u Eurosurveillance. Mađarska je poznata kao prisustvo VN od 2004, ali sezona 2024. bila je najveća geografska distribucija virusa ikada zabeležena u Evropi. Tih 113 slučajeva predstavljalo je 3,7-struki porast u odnosu na 2023, podižući incidenciju sa 0,31 na 1,16 na 100.000 stanovnika u jednoj godini.

Od 113 slučajeva, 111 bili su autohtoni, stečeni unutar Mađarske, a samo dva su bila uvezena. Šezdeset pet celih pet procenata bili su muškarci. Šezdeset tri cela sedam procenata bili su stariji od 60 godina. Klinička slika bila je teška: 104 od 113 slučajeva (92 procenta) ispoljilo je neuroinvazivnu bolest, meningitis, encefalitis ili akutnu flakcidnu paralizu, a devet pacijenata je umrlo, što daje stopu smrtnosti od 7,9 procenata. Sezonski vrhunac pao je u epidemiološkim sedmicama 35 i 36, kraj avgusta i prva sedmica septembra.

Geografska distribucija bila je neuobičajeno široka. Incidencija na nivou okruga bila je najviša u Fejeru, na zapadnoj strani Dunava, otprilike na pola puta između Budimpešte i južne granice. Povišena incidencija pojavila se i u Jaš-Nađkun-Solnoku, Čongrad-Čanadu i Hevešu, okruzima Velike ravnice koji se protežu južno i istočno od Budimpešte prema srpskoj i rumunskoj granici.

Šta genomi zaista govore

Doprinos Nagy tima nije samo veći broj slučajeva. Sekvencirali su 55 sojeva iz 38 ljudi, 15 ptica i dva uzorka komaraca Culex pipiens, a zatim su te podatke kombinovali sa 637 sekvenci genoma VN iz Evrope prikupljenih između 2004. i 2024. kako bi izgradili vremenski skaliranu Bajesovu filogeografiju virusa na kontinentu. Svaki od 55 mađarskih sojeva bio je linija 2, a mađarska virusna raznovrsnost nalazi se unutar šest od osam velikih evropskih kladova VN. Zemlja nije bila samo primalac VN introdukcija iz drugih delova Evrope; bila je njihov izvor, iznova, od kako se linija prvi put uspostavila u Mađarskoj 2004.

Modeliranje kontinuirane prostorne difuzije identifikovalo je dva trajna virusna koridora iz Mađarske. Prvi ide zapadno duž Dunava, u Austriju i ostatak centralne Evrope. Drugi ide jugoistočno, na Balkan, u Srbiju, Rumuniju, Severnu Makedoniju, i odatle dalje na jug. Oba koridora nose severnjačko širenje kao strukturnu karakteristiku. Virusni saobraćaj između Mađarske i njenih suseda je dvosmeran, ali je Mađarska centar gravitacije.

To je institucionalno značenje zaključka rada. Mađarska, pišu autori, „ostaje kritično transmisijsko čvorište VN u centralnoj Evropi sa uspostavljenom endemičnošću više kladova linije 2“.

Kako ovo uokviruje 2026.

Evropska sezona VN 2026. otvorena je najmanjim otvaranjem godinama. ECDC-ov nedeljni bilten, proizveden 26. juna 2026. sa podacima do 24. juna, izveštava o samo dve zemlje i tri ljudska slučaja: Italija, sa dva slučaja u provincijama Kazerta (Kampanija) i Firenca (Toskana), i Severna Makedonija, sa jednim slučajem u regionu Vardar. Nema smrtnih slučajeva. Nema novih zemalja. Nema novih oblasti. Bilten W25 (podaci do 17. juna) i bilten W26 (podaci do 24. juna) razmaknuti su sedam kalendarskih dana i izveštavaju o identičnim ukupnim brojevima. W26 Izveštaj o pretnjama od zaraznih bolesti, objavljen istog dana, nosi institucionalno uokviravanje sezone: „sezonski vremenski uslovi su trenutno povoljni za transmisiju koju prenose komarci“, uz očekivanje više slučajeva u narednim sedmicama.

To uokviravanje se sada čita drugačije u svetlu Nagy rada. Mađarski vrhunac 2024. pao je kraj avgusta i u prvoj sedmici septembra, pa je tih jun za Mađarsku upravo ono što filogeografija predviđa. Italijanska sezona 2025. završila je sa 779 slučajeva i 72 smrtna slučaja u devet regiona, sa stopom smrtnosti od 9,2 procenta. Evropski signal 2026. do sada je u Italiji i Severnoj Makedoniji, a Balkan, mađarski jugoistočni koridor, već je predstavljen severnomakedonskim slučajem u Vardaru.

Strukturno pitanje za 2026. je da li će se Mađarska pridružiti broju krajem leta. Nagy analiza jasno pokazuje da zemlja nije izgubila svoj endemski status. Rezervoar je u populacijama Culex pipiens Velike ravnice, u selidbenim pticama koje tu počivaju, i u virusnoj raznovrsnosti linije 2 koja sada kontinuirano cirkuliše u Mađarskoj već više od dve decenije.

Šta slika pokrivača zemljišta dodaje

Zaseban rad iz 2026, autora Riccettija i kolega iz Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije, analizira incidenciju VN u evropskim provincijama od 2005. do 2019. koristeći prostornu regresiju. Pokrivenost grmljem je najjači i najprostorno dosledniji pozitivni prediktor ljudske incidencije VN; pokrivenost šumom je uglavnom negativna; urbano i obradivo zemljište imaju slabije, regionalno varijabilne efekte. Tople letnje temperature i sezonska ravnoteža vlage su dominantni klimatski prediktori. Okruzi Mađarske Velike ravnice nalaze se upravo u mozaičnom pokrivaču zemljišta koji Riccetti analiza označava kao najpogodniji za VN: otvoreno poljoprivredno zemljište, riparijsko grmlje duž Dunava i Tise, i raštrkana urbana naselja.

Ova dva rada zajedno, genomska filogeografija sa jedne strane, panevropska prostorna regresija pokrivača zemljišta sa druge, daju najjasniju institucionalnu sliku do sada o tome gde je evropska transmisija VN strukturno podržana. Mađarska sedi u centru oba.

Šta pratiti do kraja sezone 2026.

Naredna tri ECDC biltena, W27 (podaci do 1. jula 2026, očekuje se danas ili u petak 3. jula), W28 (podaci do 8. jula) i W29 (podaci do 15. jula), predstavljaju prvi pravi test ekspanzije sezone. Bazna linija 2025. upućuje na Grčku, Rumuniju, Mađarsku, Srbiju i Španiju kao najverovatnije sledeće zemlje koje će prijaviti slučajeve. Koridorska struktura Mađarske čini slučaj u Fejeru, Bač-Kiškunu, Čongrad-Čanadu ili samoj Budimpešti krajem leta 2026. najverovatnijim pojedinačnim događajem u kalendaru evropskog VN.

Ekologija Culex pipiens oko Budimpešte i Velike ravnice nije se promenila; virusna raznovrsnost u lokalnim populacijama ptica nije narušena; a soj iz 2024. deo je endemskog rezervoara linije 2, a ne jednokratne introdukcije. Evropska sezona VN 2026. upravo će testirati strukturno predviđanje da Mađarska ostaje trajno čvorište kontinenta.

Za putnike i stanovnike mađarskog pojasa VN, Budimpešte, Velike ravnice, dunavskog zavoja, operativni savet se nije menjao deceniju: pokrijte se u sumrak i zoru kada je Culex pipiens najaktivniji, koristite provereno sredstvo za odbijanje na izloženoj koži, praznite stajaću vodu jednom nedeljno iz bašta i balkona, i spavajte pod tretiranim mrežama ili u zaklonjenim prostorijama u ruralnim i periurbanim sredinama.

Šta znamo

• Mađarska je prijavila 113 ljudskih slučajeva VN u 2024: 111 autohtonih, 2 uvezena, 3,7-struki porast u odnosu na 2023, sa incidencijom koja je porasla sa 0,31 na 1,16 na 100.000 stanovnika. Nagy A et al., Euro Surveill 2026;31(16):2500785 (PMID 42141881)
• 92 procenta (104 od 113) ispoljilo je neuroinvazivnu bolest; devet pacijenata je umrlo, što daje stopu smrtnosti od 7,9 procenata. Nagy A et al., Euro Surveill 2026;31(16):2500785
• Svih 55 sekvenciranih sojeva (38 ljudi, 15 ptica, 2 uzorka komaraca Culex pipiens) bili su VN linija 2; mađarska virusna raznovrsnost nalazi se u 6 od 8 velikih evropskih kladova. Nagy A et al., Euro Surveill 2026;31(16):2500785
• Filogeografska analiza identifikovala je dva trajna virusna koridora iz Mađarske: zapadno duž Dunava i jugoistočno na Balkan, sa dvosmernim protokom i severnjačkim širenjem kao strukturnom karakteristikom. Nagy A et al., Euro Surveill 2026;31(16):2500785
• ECDC-ovi W26 nedeljni bilten (podaci do 24. juna 2026) i W25 nedeljni bilten (podaci do 17. juna 2026) oba izveštavaju o identičnim ukupnim brojevima za 2026: dve zemlje, tri slučaja, tri oblasti, Italija (Kazerta i Firenca) i Severna Makedonija (Vardar); nema smrtnih slučajeva. ECDC WNV nedeljni; ECDC W26 CDTR

Navedeni izvori

1. Nagy A, Erdélyi K, Molnár Z, Bagóné Lőrincz R, Nagy O, Koroknai A, Csonka N, Kerényi K, Forgách P, Horváth E, Soltész Z, Nagy G, Takács M, Barcsay E, Szomor K, Tóth GE, Cadar D. Hungary as a source of West Nile virus diversity and spread in Europe: insights from the 2024 transmission season. Euro Surveill 2026;31(16):2500785. DOI: 10.2807/1560-7917.ES.2026.31.16.2500785. PMID 42141881; PMCID PMC13109698. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/42141881/
2. European Centre for Disease Prevention and Control, West Nile virus infection weekly bulletin, podaci zaključno sa 24. junom 2026, proizvedeno 26. juna 2026. https://wnv-weekly.ecdc.europa.eu/
3. European Centre for Disease Prevention and Control, Communicable Disease Threats Report, 19-26. jun 2026, sedmica 26, objavljen 26. juna 2026. https://www.ecdc.europa.eu/en/publications-data/communicable-disease-threats-report-19-26-june-2026-week-26
4. Riccetti N, Cescatti A, Ciscar JC, Dubois G, Fanelli A, Figuerola J, Ibarreta D, Szewczyk W, Massaro E. Spatial role of land cover on West Nile virus disease in Europe. iScience 2026;29(6):115754. DOI: 10.1016/j.isci.2026.115754. PMID 42317728; PMCID PMC13273564. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/42317728/
5. European Centre for Disease Prevention and Control, Surveillance Atlas of Infectious Diseases: West Nile virus infection, tekuća sezona (2026). https://www.ecdc.europa.eu/en/west-nile-virus-infection/surveillance-and-disease-data
6. Santé publique France, Bilan annuel 2025, Surveillance des arboviroses en France hexagonale, objavljen 6. maja 2026. https://www.santepubliquefrance.fr/

Objavljeno 2026-06-29 · Mosticare Editorial