Čikungunija se vratila u tri južnoamerička teritorija. PAHO je oglasila uzbunu.

Autor: David Ogilvy, glavni direktor za marketing, Mosticare Global | Objavljeno 2026-05-05

Deset godina virus čikungunije bio je tih u Surinamu, Gvajani i Francuskoj Gvajani. Potom se, tokom prvih nedelja 2026, vratio. Desetog februara, Pan-američka zdravstvena organizacija izdala je epidemiološko upozorenje u kome poziva svaku zemlju u Amerikama da pojača nadzor, laboratorijsko testiranje i integrisanu kontrolu vektora. Razlog, izražen u jasnim brojevima: 32.758 novih slučajeva samo u prva dva meseca 2026. u 18 zemalja — i novi talas u teritorijama koje su deceniju bile slobodne od čikungunije.

Ako živite u Briselu ili Bordou i planirate zimski odmor na Karibima, ovo je vest koja treba da stigne do vašeg kuhinjskog stola.

Šta je PAHO zapravo rekla

Upozorenje od 10. februara kratko je i neobično direktno. Tekst počinje konstatacijom o "stalnom porastu slučajeva čikungunije u zemljama i teritorijama Regiona Amerika" između kraja 2025. i početka 2026, uz "obnavljanje autohtone transmisije u oblastima koje nisu prijavile cirkulaciju virusa nekoliko godina." PAHO/SZO potom traži od država članica da preduzmu četiri koraka: pojačaju epidemiološki i laboratorijski nadzor, osiguraju rano otkrivanje i odgovarajuće kliničko upravljanje, ojačaju integrisanu kontrolu vektora i obaveste putnike.

Ključni podaci, preuzeti iz PAHO-ovog sopstvenog sloja podataka i objavljeni u upozorenju i pratećim brifizima, su sledeći:

• 313.132 slučajeva i 170 smrtnih ishoda u Amerikama u 2025.
• 32.758 novih slučajeva u prva dva meseca 2026. u 18 zemalja.
• Potvrđena obnovljena lokalna transmisija u Gvajani, Francuskoj Gvajani i Surinamu — teritorijama koje su ćutale o čikunguniji od kad je zamrla epidemija nastala posle 2014. godine.

Ovo još uvek nisu brojevi kontinentalne vanredne situacije. To su brojevi kontinentalnog upozorenja. Oblik krive, a ne njena visina, ono je što zabrinjava epidemiologe. Kontinuirana, višenacionalna, ranovremenska transmisija s novim geografskim područjima koja se aktiviraju — to je obrazac koji je prethodio velikom talasu čikungunije 2014. koji je preplavio Karibe i potom stigao do Floride.

Zašto su ova tri teritorija važna

Gvajane — Gvajana, Surinam i Francuska Gvajana — leže na severnom rubu Južne Amerike, dele dugoluki obalni pojas i zajednički ekosistem atlantske šume, priobalnih mangrova i gustih urbanih središta. Aedes aegypti, komarac koji prenosi čikunguniju, dengu i Ziku, endemičan je u sva tri. Kao i kišna sezona koja tradicionalno prethodi najintenzivnijim mesecima prenošenja.

Ono što je nedostajalo skoro deceniju bio je sam virus. Nakon što je talas 2014–2016. prošao kroz Amerike i zarazio milione, kolektivni imunitet se brzo izgradio. Taj prirodni zaštitni zid glavni je razlog zbog kojeg je čikungunija potom utihnula u velikom delu regiona. Deset godina kasnije, nova generacija dece, mlađih odraslih i nedavnih doseljenika nema imunitet. Dovoljno je da viremi putnik stigne jednim letom i novi lanac izbijanja epidemije postaje moguć gotovo preko noći.

Francuska Gvajana promenljiva je koja Evropu najviše zabrinjava. Ona je prekomorski departman Francuske, u potpunosti deo Evropske unije za pravne i putne svrhe, s redovnim direktnim letovima za pariski aerodrom Orly. Putnik koji inkubira čikunguniju može sleteti u kontinentalnu Francusku u roku od devet sati od polaska iz Kajene — dovoljno brzo unutar sedmodnevnog inkubacionog perioda virusa. Odatle, svaka evropska teritorija gde je tigrasti komarac (Aedes albopictus) uspostavljen postaje potencijalni čvor u lancu prenošenja — a prema junu 2025, karta rasprostranjenja Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti beleži uspostavljene populacije albopictus u 369 NUTS-3 regiona u 26 evropskih zemalja.

Sama bolest, ukratko

Čikungunija je virusna infekcija koja se prenosi na ljude ujedom zaraženih komaraca Aedes. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, naziv potiče iz jezika Kimakonde u južnoj Tanzaniji, gde je prvo izbijanje opisano 1952. godine. Znači otprilike "hodati pognut" — opis položaja pacijenta u akutnoj fazi, kada bol u zglobovima postaje toliko jak da je stajanje uspravno nepodnošljivo.

Akutna faza obično traje nedelju dana. Većina pacijenata se oporavlja. Ipak, znatan deo razvija hronični post-čikungunija sindrom bola u zglobovima, ukočenosti i umora koji može da traje mesecima ili godinama. Tokom epidemije 2025–2026. na Rejunionu, francuskom ostrvu u Indijskom okeanu, procenjeno je da je zaraženo oko 55.000 ljudi; nedavna studija seroprevalencije pokazala je da otprilike 66% od 870.000 stanovnika ostrva sada nosi antitela na čikunguniju. Prefekt je smanjio nivo ORSEC s 3 na 2 tek u junu 2025. Troškovi, mereni danima bolovanja i lekarskim konsultacijama, još uvek se sabiraju.

Postoje dva vakcina — Valneva-ov Ixchiq i Bavarian Nordic-ov Vimkunya — i oba su odobrena u Sjedinjenim Državama i Evropi za odrasle osobe koje su izložene riziku. Još nisu postali standardni deo turističke pripreme. Najpouzdanija zaštita za prosečnog putnika ostaje ona najdosadnija: ne dati se ujesti od samog početka.

Šta ovo znači za evropske putnike

Iz PAHO-ovog upozorenja od 10. februara slede tri zaključka, još pre nego što iko od nas napusti kuću.

Prvo, karipska i gvajanska zimska sezona sada je okruženje s višim rizikom od čikungunije nego što je bila 2024. Putnici koji iz Evrope kreću u Surinam, Francusku Gvajanu, Gvajanu ili bilo koju od 18 zemalja koje trenutno prijavljuju slučajeve trebalo bi da to prihvate isto kao što bi prihvatili odlazak u zemlju sa žutom groznicom: s disciplinom prevencije ujeda kao polaznom tačkom i brojem kliničara istaknutim na frižideru u slučaju pojave groznice i bola u zglobovima po povratku.

Drugo, rizik da uvezeni slučaj izazove autohtono evropsko izbijanje nije zanemarljiv. Francuska je 2025. zabeležila 480 lokalno stečenih slučajeva čikungunije, uključujući prvi ikad slučaj u Alzasu. Komarci su već prisutni u celom jugu EU. Jedini nedostajući sastojak, u većini leta, bio je dovoljan broj viremi povratnika. PAHO-ovi podaci sugerišu da je ta kritična masa sada veća nego prošlog proleća.

Treće, ovo je još jedan red u dužoj priči: arbovirusne bolesti koje su nekad bile tropske zanimljivosti postaju kontinentalni susedi. Odgovarajuća reakcija nije panika. Odgovarajuća reakcija su dosadne svakodnevne navike — dugi rukavi u sumrak, tretirane mreže tamo gde spavate, repelent na izloženu kožu i ispražnjavanje stajaće vode u radijusu od pet metara od mesta gde se deca igraju.

Šta pratiti u nastavku

Sledeća tri meseca rećiće nam da li je upozorenje iz 2026. prolazna pojava ili pravi talas. Posebno pratite:

1. PAHO-ova nedeljne izveštaje o čikunguniji. Ravna ili padajuća kriva mart–april je dobar znak; nastavak rasta u karipsku kišnu sezonu je loš.
2. Prvi autohton evropski slučaj čikungunije u 2026. Gdje god se pojavi — u Italiji, Francuskoj ili Španiji — dominiraće vesti EU ciklusa nedeljama i primoraće svaku agenciju za javno zdravlje da preispita komunikacioni plan.
3. Prvo evropsko mesečno biltenje o arbovirusima ECDC za 2026., koje se obično objavljuje sredinom maja. Biće to prvi zvanični evropski uvid u to da li se američki talas preliva prema severu.
4. Prihvatanje vakcina. Dok su i Ixchiq i Vimkunya na tržištu i oba u intenzivnoj postmarketinškoj reviziji EMA-e, pratite da li će nacionalne vlasti za zdravstvenu zaštitu putnika početi da ih preporučuju za rizičnije karipske destinacije.

Šta znamo

Navedeni izvori

1. Pan-američka zdravstvena organizacija, "Epidemiological Alert: Chikungunya in the Region of the Americas," 10. februara 2026. — https://www.paho.org/en/documents/epidemiological-alert-chikungunya-10-february-2026
2. Svetska zdravstvena organizacija, faktografski list "Chikungunya" — https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/chikungunya
3. Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti, "Chikungunya virus disease — surveillance and updates" — https://www.ecdc.europa.eu/en/chikungunya-virus-disease/surveillance-and-updates/seasonal-surveillance
4. Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti, "Aedes albopictus — current known distribution," jun 2025. — https://www.ecdc.europa.eu/en/publications-data/aedes-albopictus-current-known-distribution-june-2025
5. France Info Santé, "Chikungunya : près de la moitié des habitants de La Réunion ont été contaminés en 2025," 2026. — https://www.franceinfo.fr/sante/maladie/chikungunya/chikungunya-pres-de-la-moitie-des-habitants-de-la-reunion-ont-ete-contamines-en-2025_7665814.html
6. Evropska agencija za lekove, "Ixchiq (chikungunya vaccine) — EPAR" — https://www.ema.europa.eu/en/medicines/human/EPAR/ixchiq