Oropouche virus: importovani slučajevi u Evropi i šta se zna

Šta je bolest virusa Oropouche?

Bolest virusa Oropouche je grozničavo oboljenje koje izaziva arbovirus iz roda Orthobunyavirus, kako objašnjava Panamerička zdravstvena organizacija (PAHO). Virus je prvi put identifikovan 1955. godine na Trinidadu i Tobagu. Od tada su se slučajevi i epidemije pojavljivali u nekoliko južnoameričkih zemalja, najčešće u Amazonijskom basenu. Bolest se prenosi uglavnom ujedom mušice Culicoides paraensis. Određeni komarci, poput Culex quinquefasciatus, takođe mogu prenositi virus. Simptomi počinju iznenada nakon perioda inkubacije od tri do dvanaest dana. Tipični znaci uključuju groznicu, jaku glavobolju, ukočenost zglobova, bolove u mišićima i jezu. Većina ljudi se oporavi u roku od nedelju dana, ali do šezdeset procenata može imati recidiv simptoma kasnije. Ozbiljne komplikacije poput aseptičnog meningitisa su retke, ali moguće. Ne postoji specifičan tretman niti vakcina za ovu infekciju.

Uvezeni slučajevi u Evropi

U junu i julu 2024. godine, Evropa je zabeležila prve uvezene slučajeve bolesti virusa Oropouche. Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) prijavio je devetnaest slučajeva u tri zemlje: dvanaest u Španiji, pet u Italiji i dva u Nemačkoj. Osamnaest ovih putnika je posetilo Kubu, a jedan je bio u Brazilu. Serija slučajeva objavljena u Eurosurveillance opisala je trinaest potvrđenih infekcija kod ljudi koji su se vraćali sa Kube u Španiju u tom istom periodu. Pacijenti su imali groznicu, glavobolju, bolove u mišićima i bolove u zglobovima. Troje je imalo dvofazni tok, što znači da su se simptomi vratili nakon početnog poboljšanja. Dvoje od te trojice razvilo je kratkotrajne neurološke simptome. Virus je otkriven u krvi i urinu, a jedan uzorak urina je i dalje bio pozitivan dvadeset četiri dana nakon početka simptoma. Ovi nalazi naglašavaju važnost razmatranja virusa Oropouche kod putnika sa groznicom koji dolaze iz pogođenih regiona.

Инсекти преносиоци и њихов домет

Оропуш вирус се преноси првенствено убодом мушице Culicoides paraensis. Овај ситни инсект је широко распрострањен у шумовитим пределима и близу водених површина широм Америке. Према Светској здравственој организацији (СЗО), то је главни вектор вируса. Одређени комарци, укључујући Culex quinquefasciatus, такође могу да пренесу инфекцију. У Европи, међутим, главни вектор мушице није присутан. ЕЦДЦ објашњава да компетентни вектори описани у Америкама нису присутни на континенталном делу Европе. Ово одсуство у великој мери смањује шансу за локални пренос. До сада није пријављен секундарни пренос са увезеног случаја у европским земљама. То значи да се вирус није проширио са путника на локалне инсекте или људе. Ризик од заразе Оропуш вирусом у Европи стога званична здравствена тела процењују као низак.

Симптоми и уобичајени ток

Инфекција Оропуш вирусом обично изазива изненадну грозницу која траје до седам дана. Уз грозницу долазе јака главобоља, укоченост зглобова, бол у мишићима, језа, а понекад и мучнина и повраћање. Пацијенти се често осећају слабо и можда ће им бити потребно мировање у кревету. Већина људи се потпуно опорави без посебне медицинске неге. Прогноза је добра, а смртни исходи су изузетно ретки, према ЕЦДЦ-у. До шездесет процената случајева доживи повратак симптома неколико недеља након прве епизоде. Ови релапси су обично блажи, али могу бити забрињавајући. У ретким случајевима, вирус може утицати на нервни систем, што доводи до асептичног менингитиса, односно запаљења опни око мозга. Ово се обично појављује током друге недеље болести. Препознавање симптома помаже лекарима да тестирају путнике који се враћају из погођених подручја, посебно ако су били у регионима са текућим епидемијама.

Скорашње епидемије у Америкама

Između januara i jula 2024. godine, Amerika je zabeležila veliku epidemiju groznice Oropuš. Svetska zdravstvena organizacija prijavila je 8.078 potvrđenih slučajeva i dva smrtna ishoda u pet zemalja. Brazil je imao najveći broj sa 7.284 slučaja, uključujući dva smrtna ishoda. Bolivija je zabeležila 356 slučajeva, Peru 290, Kolumbija 74, a Kuba 74. Dva fatalna slučaja bile su mlade žene u državi Bahija u Brazilu. Mnoge druge zemlje Južne Amerike i Kariba prijavile su epidemije od kraja 2023. godine, čak i u područjima gde se virus ranije nije pojavljivao. Panamerička zdravstvena organizacija napominje da je ovo širenje neuobičajeno. Povećanje putovanja i promene u populacijama insekata mogu igrati ulogu. Zdravstveni zvaničnici pomno prate situaciju. Ukupan rizik po javno zdravlje smatra se visokim na regionalnom nivou, ali niskim za ostatak sveta.

Rizici tokom trudnoće

Doktori proučavaju moguće efekte virusa Oropuš na trudnoću. Ministarstvo zdravlja Brazila prijavilo je šest mogućih slučajeva prenošenja sa majke na dete tokom trudnoće. U Brazilu su prijavljena jedna smrt fetusa i jedan pobačaj u državi Pernambuko. Još četiri novorođenčadi sa mikrocefalijom identifikovana su u retrospektivnim studijama u Akreu i Pari. Mikrocefalija je stanje kada je bebina glava manja od očekivane. Svetska zdravstvena organizacija kaže da ovi slučajevi ukazuju na moguću vezu između infekcije Oropušom i vertikalnog prenošenja. Međutim, ovi efekti se još uvek istražuju i nisu potvrđeni. ECDC naglašava da fetopatski efekti još nisu dokazani. Trudnice koje putuju u područja sa epidemijama trebalo bi da preduzmu mere predostrožnosti kako bi izbegle ujede insekata. Trebalo bi da se konsultuju sa zdravstvenim stručnjakom za savet pre i posle putovanja.

Zaštita i svest za putnike

Ne postoji vakcina protiv virusa Oropouche, pa se prevencija usredsređuje na izbegavanje uboda mušica i komaraca. Putnici u pogođena područja treba da koriste repelent protiv insekata na nezaštićenoj koži. Nošenje košulja dugih rukava i dugih pantalona pomaže, posebno u zoru i sumrak kada su insekti aktivni. Spavanje pod mrežama tretiranim insekticidima pruža dodatnu zaštitu, jer je mušica najaktivnija noću. ECDC procenjuje da je rizik od izloženosti u Evropi veoma nizak, ali putnici koji se vraćaju iz područja sa epidemijom treba da budu svesni simptoma. Ako se u roku od nekoliko dana po povratku javi groznica ili jaka glavobolja, potražite lekarsku pomoć i navedite svoju istoriju putovanja. Lekari mogu testirati na virus Oropouche pomoću PCR-a. Rana dijagnoza doprinosi boljoj nezi i pomaže u praćenju širenja. Javnozdravstvene agencije nastavljaju da prate situaciju kako bi zaštitile zajednice i informisale putnike.

Sources

• Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti: Procena pretnje - Slučajevi bolesti izazvane virusom Oropouche uvezeni u Evropsku uniju
• Svetska zdravstvena organizacija: Bolest izazvana virusom Oropouche - Region Amerike
• Eurosurveillance: Serija slučajeva Oropouche groznice kod putnika koji su se vratili iz Kube u Španiju, 2024.
• Panamerička zdravstvena organizacija: Bolest virusa Oropouche